patriotska.srbija.v2 в LOOKY — 1. Благо човјеку који не иде на вијеће безбожничко и на путу

patriotska.srbija.v2
около 1 года назад

1.

Благо човјеку који не иде на вијеће безбожничко и на путу гријешничком не стоји и у друштву неваљалијех људи не сједи 2. Него му је омилио закон Господњи и ... ещё

Другие посты этого пользователя

patriotska.srbija.v2

1 день назад

СРПСКИ КОД | СРБИЈА

Брод који не жели да плови нашим водама, нама није потребан. Потребан је морнар који разуме и види даље , а уједно држи правац и кормило.
Све осим тога не желимо и не пристајемо на ништа мање. 🇷🇸

СРПСКИ КОД | СРБИЈА Брод који не жели да плови нашим водама, нама није потребан.

Потребан је морнар који разуме ... ещё

patriotska.srbija.v2

1 день назад

🇷🇸 ПРЕБИЛОВЦИ — СЕЛО КОЈЕ ЈЕ ПРЕЖИВЕЛО СТРАДАЊЕ

Лето 1941. године.
Други светски рат већ је захватио простор Краљевине Југославије. Након успостављања Независне Државе Хрватске, над српским становништвом започели су прогони, хапшења, депортације и масовни злочини.

У Херцеговини је једно од места које је постало симбол тог страдања било српско село Пребиловци, недалеко од Чапљине.

Пребиловци су пре рата били живо херцеговачко село. Људи су обрађивали земљу, подизали породице и живели животом који је изненада прекинут ратом и терором.

Током лета 1941. године усташке власти и формације спроводиле су прогон српског становништва широм Херцеговине. У августу су на ред дошли и Пребиловци.

Становници су хапшени и одвођени. Породице су раздвајане, а многи људи су нестали без икакве могућности да се одбране. Међу страдалима био је велики број жена, деце и стараца.

Једно од најпознатијих стратишта била је јама Голубинка код Шурманаца. У њу су, према сведочењима и историјским истраживањима, бачене стотине жртава, међу којима и велики број становника Пребиловаца.

Оно што се догодило оставило је дубок траг у читавој Херцеговини.

Али прича о Пребиловцима није само прича о смрти.

То је и прича о преживелима.

Они који су остали живи носили су успомене на своје породице, на комшије и пријатеље који се више никада нису вратили. После рата, део преживелих вратио се у своје село и покушао да поново изгради живот.

Године су пролазиле, али сећање није нестало.

Пребиловци су постали једно од најзначајнијих места сећања на страдање Срба у Херцеговини током Другог светског рата.

О њима морамо говорити јер иза сваког броја стоји човек. Иза сваког имена стоји једна породица. Иза сваке породице стоји живот који је неко имао, а који је насилно прекинут.

Сећање није позив на мржњу.

Сећање је обавеза према жртвама.

🇷🇸 Пребиловци нису само место страдања. Они су сведочанство да сећање може преживети и онда када се покуша уништити све што је један народ оставио иза себе.

🕯️ Вечан помен свим невиним жртвама Пребиловаца.

Да се памти.
Да се сведочи.
Да се не заборави.

#Пребиловци #Херцеговина #СрпскаИсторија #ДругиСветскиРат #1941 НеЗаборављамо Сећање Жртве ПатриотскаСрб

🇷🇸 ПРЕБИЛОВЦИ — СЕЛО КОЈЕ ЈЕ ПРЕЖИВЕЛО СТРАДАЊЕ Лето 1941.

године. Други светски рат већ је захватио простор Краљевине Југославије. Након ... ещё

patriotska.srbija.v2

2 дня назад

СРПСКИ КОД | ГЕНЕРАЛ 🫡

patriotska.srbija.v2

2 дня назад

🇷🇸 РОБЕРТ СТОШИЋ — МЛАДИЋ ИЗ НЕМАЧКЕ КОЈИ ЈЕ ПОГИНУО НА КОШАРАМА

Када се говори о Кошарама, обично се помињу најпознатији хероји те битке. Али у сенци њихових имена остали су бројни младићи чије су приче подједнако важне. Један од њих био је Роберт Стошић, војник 125. моторизоване бригаде Војске Југославије.

Роберт је рођен 10. јуна 1976. године у Шпајеру у Немачкој. Иако је одрастао далеко од Србије, 1998. године дошао је у земљу да одслужи војни рок. Саборци су га због места рођења прозвали „Шваба“.

Када је 1999. године почела НАТО агресија на Савезну Републику Југославију, Роберт се нашао у редовима 125. моторизоване бригаде, једне од јединица које су носиле највећи терет борби на Косову и Метохији.

А онда је дошао април 1999. године и битка на Кошарама.

На граници према Албанији водиле су се жестоке борбе. Војници 125. моторизоване бригаде данима су се супротстављали нападима, често у изузетно тешким условима, бранећи караулу и гранични појас.

Роберт је остао на свом положају.

11. маја 1999. године, током борби на Кошарама, Роберт Стошић је погинуо. Подаци Фонда за хуманитарно право бележе да је страдао на подручју Кошара, док извори који се ослањају на војну документацију наводе да је погинуо од дејства снага ОВК.

Имао је само 22 године.

Био је далеко од места у којем је рођен, али је свој војни рок служио у Србији. На крају је свој живот оставио на Косову и Метохији, у једној од најтежих битака 1999. године.

Његово име данас стоји међу именима погинулих припадника 125. моторизоване бригаде. Иза тог имена није само број у списку.

Био је то млади човек, син, пријатељ и војник, чији је живот прекинут пре него што је стигао да га у потпуности проживи.

Када се помињу Кошаре, не треба памтити само познате команданте и најчешће помињана имена.

Треба памтити сваког погинулог.

🇷🇸 Роберт Стошић „Шваба“ — 22 године.

🕯️ Нека му је вечна слава и хвала.

Да се не заборави.

🇷🇸 РОБЕРТ СТОШИЋ — МЛАДИЋ ИЗ НЕМАЧКЕ КОЈИ ЈЕ ПОГИНУО НА КОШАРАМА Када се говори о Кошарама, обично се помињу ...

ещё